Najluđi običaji za Novu godinu

Najbizarniji je onaj običaj koji praktikuju stanovnici malog sela u centralnom Čileu – za doček Nove godine okupljaju se na lokalnom groblju kako bi odali počasti svojim umrlim srodnicima. Običaj je navodno nastao tako što je jedna porodica provalila na groblje poslednje večeri stare godine kako bi bila pored umrlog oca. Sada se kapije groblja otvaraju u 23 sata pred Novu godinu, a hiljade stanovnika sa svećama u rukama dolazi da uz muziku dočeka prvi januar.

Srećna Nova 2015. godina: Centar Jagodine

Novogodišnji vatromet u Rumuniji

Na drugom mestu najčudnijih rituala je običaj koji se praktikuje među poljoprivrednicima u Rumuniji i koji uključuje pokušaje da se iz domaćih životinja izmami po neka reč. Ako uspeju, to je loš znak, a ako ni jedna životinja ne progovori, godina pred njima će biti dobra.
Novogodišnji vatromet u Francuskoj
A zamislite tek ovo. Bacanje nameštaja kroz prozor! Da, dobro ste videli. U jednom delu Johanesburga zadaje glavobolje gradskim vlastima, naročito kad običaj praktikuju stanovnici solitera.
Jedan od najluđih običaja dolazi iz Rusije. U Sibiru buše rupe na zaleđenom jezeru Bajkal i rone do dna sa novogodišnjom jelkom u rukama.
A da li znate od kada se kod nas slavi Nova godina?
Kada kažemo da je srpska Nova godina u stvari starokalendarska, samo smo donekle u pravu. Po računanju vremena koje je ustanovio Julije Cezar, pa se zove i julijanska.
Srpska Nova godina može se nazvati i pravoslavnom, jer je slave Rusi, Gruzini monasi na Svetoj Gori, pa čak i pravoslavni Japanci. Ipak, srpska Nova godina je nešto drugo, jer je nastala kao znak otpora pokušajima da se zatre srpski identitet.
Istoričari kažu da je trgovinsko-obrtnička komora iz Zagreba podnela 12. 02. 1923. predstavku Ministarstvu socijalne politike o potrebi izjednačenja kalendara s obzirom na štete koje po privredu proizvodi slavljenje verskih praznika po dva kalendara. Komora je smatrala da bi izjednačenje kalendara uticalo i na smanjivanje verskih razlika u zemlji.
Novogodišnji vatromet u Rusiji

Nova godina u Moskvi

U komunizmu je slavlje srpske Nove godine bilo zabranjeno pa su i oni rođeni 13. januara bili sumnjivi ako slave rođendan. Postojala je striktna naredba da 13. januara kafane moraju da se zatvore najkasnije do 22 sata. Ipak Srbi su nastavili da slave, krišom i iz inata, rizikujući doček u pritvoru.

* hvala http://www.alo.rs

Likes(1)Dislikes(0)

Ukrasi za Novu godinu

Konačno ste iz ostave izvukli jelku (ili ubedili jaču polovinu da trkne po novu, pravu, naravno sa busenom), namučili se da je postavite, započeli vašu omiljenu novogodišnju akciju kićenja, ali... prošlogodišnji ukrasi vam se čine demode, neke kugle su polomljene, a vremena za kupovinu novih nema...

Ne očajavajte! Sve možete da sredite sami i to brže nego što mislite!
Nova godina Kako ukrasiti kuću za Novu godinu?
Moderne novogodišnje jelke su u dve boje, a najvažnije je da se uklapaju u ambijent sobe.
Izaberite - klasično crveno-belo, šljašteće crveno-srebrno, ledeno belo-srebrno, ali i šik kombinacije ljubičasto ili plavo-srebrno, bež-zlatno, zeleno-narandžasto... ili pustite mašti na volju.
Ako imate dete, pravo rešenje za kićenje su plišani medvedići, plastične kugle i još bezopasnije mašnice.

Continue reading

Likes(1)Dislikes(0)

100 godina od Kolubarske bitke

Kolubarska bitka je bitka Prvog svetskog rata u kome su sudelovale vojske Austro-Ugarske i Srbije.

Nakon Cerske bitke, austro-ugarska vojska na čelu sa generalom Oskarom Potiorekom kreće ponovo na Srbiju. Prikupivši snage Potiorek ovaj put napad vrši iz dva pravca, jedan ide preko Drine dok drugi preko Save na Beograd. Na drugoj strani Srbi se nalaze u teškoj situaciji, pored toga što neprijatelj napada na dva fronta vojsci je ponestalo hrane, odeće, obuće, i povrh svega topničkog i puščanog streljiva.

Dana 6. novembra 1914. godine austro-ugarske trupe forsiraju Drinu i nastupaju prema Šumadiji dok srpski topovi ćute zbog nedostatka streljiva. Vojska se nalazi u raspadnom stanju bežeći ispred moćnijeg neprijatelja. Paralelno sa vojskom pred zverstvima austrougarske vojske povlačio se i narod koji je dodatno otežavao povlačenje. Mnogi srpski vojnici koji su bili iz oblasti koje je zauzela austrougarska vojska napuštali su svoje jedinice da bi smestili svoje porodice na sigurno, nakon čega su se vraćali, što je još više poljuljalo moral srpske vojske. Koliko je teško stanje bilo govori i sednica vlade i vrhovnog zapovedništva u Valjevu gde je vojvoda Putnik predlagao sklapanje primirja, tj. predaju.

Dimitrije Tucović je ostavio svedočenje o bezakonju koje je tada vladalo u redovima vojske:

„Na Jučerašnjem maršu pokazalo se u punoj svetlostl besnilo ratnih strasti. Vojnici su izgubili svaki čovečanski osećaj i kao besni psi jure rojem pored druma od kuće do kuće, tražeći šta će opljačkati. Deca i žene uzaman zapomažu da spasu što imaju, dok ih naperena puška u grudi ne ućutka. Gledao sam kako jedan vojnik svlači s dece na kolima koja beže ponjavu i preti majci da će je ubiti ako bude zapomagala. Jedan trese košnicu, drugi prosipa rakiju, treći vadi hleb iz vatre. Nastao je takav haos kao da ova zemlja ne postoji i kao da niko nikoga ne pripoznaje.“

(Tucovićev ratni dnevnik, 16. novembra 1914. godine)

Tada na pozornicu stupa jedan od najvećih srpski vojskovođa, nekoliko puta umirovljeni general (tada) Živojin Mišić. Preuzevši od Petra Bojovića zapovjedništvo nad srpskom 1. armijom, Mišić uspeva okupiti rasute i iznemogle vojnike. Uspostavivši zapovedni lanac Mišić protiv volje vrhovnog zapovedništva i regenta Aleksandra povlači svoje postrojbe na položaj Kolubara-Suvobor-Ljig. Iako je ovim potezom morao predati Beograd austro-ugarskim snagama, Mišić dobiva na vremenu, odmara svoje snage, i dočekiva pošiljku topničkog streljiva.

Dana 3. decembra 1. srpska armija kreće u odlučni proivnapad te, iako malobrojne u odnosu na neprijatelja, srpske trupe pod vođstvom Živojina Mišića razbijaju austro-ugarsku 5. i 6. armiju, i odlučno ih teraju preko Drine u Bosnu. Srpske snage su zarobile oko 40.000 austro-ugarskih vojnika, oslobodile Beograd, a „mozak” ove bitke Živojin Mišić je dobio čin vojvode.

Nakon Kolubarske bitke koja je snažno odjeknula u Europi i svetu, nemačke novine su pisale: Srbija je još jednom uskrsla iz groba Kosova polja i iz kolubarskog vrela crpiti će tokom čitavog jednog vijeka gordu hrabrost za najveće bitke.

POZIVAMO VAS: Priključite se izgradnji spomen kosturnice poginulima u Kolubarskoj bici i odajte im priznanje na taj način.

Likes(1)Dislikes(0)

Ruševine NATO bombardovanja

Ruševine NATO bombardovanja Beograd

Svakako nimalo vesela mesta, ali ne može se poreći da su važni podsetnici na blisku istoriju, NATO bombardovanje 1999. godine. Neke od zgrada koje su uništene prilikom napada nisu nikada popravljene niti potpuno porušene te i dalje stoje kao svedoci tih događaja. Dve najpoznatije se obe nalaze pored ulice Kneza Miloša. To su bivše ministarstvo Odbrane i ministarstvo Spoljnjih poslova. Iako nisu lep prizor, zgrade su svakako nesvakidašnja pojava – velike zgrade bez prozora, mračne i prazne sa stepeništima koja ne vode nikuda i velikim kružnim provalijama na mestima gde su udarili projektili. Iako blizu javnih mesta, zgrade su ograđene i obeležene kao opasne tako da se mogu posmatrati samo sa razumne udaljenosti.

Likes(0)Dislikes(0)

Topčiderski park

Topčiderski park Beograd

Naširoko poznat kao “Central park Beograda” ovo je jedna od najvećih i najlepših zelenih oblasti u Beogradu. Iako je manje od 15-tak minuta udaljena od centra grada, ipak je ovo mirna oblast sa dosta prilika za razonodu i opuštanje kao što su vožnja bicikla, rolera, džogiranje ili prosto uživanje u pikniku.

Topčiderski park je pun spomenika posvećenim raznim važnim događajima srpske istorije a njegov severni deo graniči se sa Topčiderskim grobljem gde se takođe nalazi crkva svetog Trifuna. Mali potok protiče kroz park kao dodatak njegovim mnogim fontanama i pravi mala jezera i osvežava vazduh. Za one koji žele užitak ručka u miru i tišini, u oblasti mogu naći i nekoliko kafea i restorana.

 

Likes(1)Dislikes(0)