/  (ne)poznate INFOrmacije  /  Kafane u Beogradu
(ne)poznate INFOrmacije, stari novi beograd

Kafane u Beogradu

Dragi Beograđani,

Unazad tačno godinu dana otkrivao sam Vam, a sebe i još neke podsećao, pričama o Beogradu, njegovim poznatim i nepoznatim delovima. Danas bih se dotakao, posle crkve jedne od najvažnijih institucija u Srba i Beograđana – KAFANE. :)

stara kafanaKafana, na turskom jeziku, znači kuća u kojoj se pije kafa. U šesnaestom veku Turci su osvajajući Evropu gradili džamije, karavan-saraje, hanove i „kuće u kojima se pije kafa“.

Beograd 1522. godine postaje prvi od evropskih gradova koji dobija kafanu. Ona se nalazila negde na starom Dorćolu tj. Zereku.

U kafanama se osnivaju prva srpska sportska društva. „Građanska kasina“ bila je mesto gde je osnovana berza. Srpski dobrovoljci prijavljivali su se za ratove u „Zlatnom konju“, a u „Kolarcu“ je bio organizovan prvi sajam knjiga. U kafanama su bile izvedene prve pozorišne predstave i filmske projekcije.

Da li ste znali da je prva sijalica u Beogradu zasijala je u kafani „Hamburg“ ili „Proleće“, u Masarikovoj ulici, na mestu gde se danas, možda slučajno nalazi, zgrada „Elektrodistribucije Beograd“?

Prvi telefon zazvonio je u kafani „Tri lista duvana“ – na uglu današnjih ulica Kneza Miloša i bulevara kralja Aleksandra.

Knez Miloš je na Svetoandrejskoj skupštini vraćen na vlast, a ona je održana nigde drugde, nego u pivari.

Najstarija sačuvana beogradska kafana i mesto gde se prvi put pojavio bilijarski sto je „Znak pitanja“.

Prvi vlasnik „Znaka pitanja“ bio je Naum Ičko, trgovački konzul Kneza Miloša, da bi 1878. godine kafana postala vlasništvo Ećim Tome, ustaničkog lekara, koji je izlečio pomenutog kneza. Kasnije menjaju se vlasnici, pa i imena.

„Kod pastira“ bio je jedan od naziva kafane u Ulici kralja Petra Prvog u vreme kada je vlasnik bio neki Užičanin.

stara kafana 2Sledeće ime koje je kafana nosila bilo je „Kod Saborne crkve“. Međutim, to je naziv koji se neće svideti crkvenim vlastima, te će biti promenjen posle samo nekoliko sati.
Kako vlasnici nisu odmah smislili novi naslov stavljen je znak pitanja kao privremeno rešenje i to ime ostalo je do dana današnjih.

Imena koja su tada davana mehanama i kafanama, nisu nastajala slučajno, već su mnogo govorila o asocijacijama i dešavanjima koje su pamtili gosti.
Kafana „Kičevo“ bila je popularnija po nazivu „Krvava kafana“. Tamo je često bilo tuča, a da je ovaj pridev imao smisla govori i podatak da kada je objekat srušen u sanitarnom čvoru otkrivena je gomila sakrivenih noževa.

Prvi gosti kafana bili su sitni trgovci, piljari i patroldžije. Ne mnogo posle „gospodari“ gostionica postaju književnici, glumci, umetnici, novinari…

Rođena sestra čuvenog Bajlonija, kožarskog radnika, Čehinja udata u Srbiji, kada je brat hteo da pođe u Ameriku, posavetovala ga je da mu nema bolje Amerike od Srbije. Bajloni je poslušao svoju sestru, došao u Beograd, otvorio pivaru i ispostavilo se da je savet bio više nego koristan. Kožarski radnik postao je čuveni beogradski kafedžijski gazda.

Prvu malu ručnu pivaru Čeh je kupio na dnu Skadarlije. Ova fabrika je među prvima koristila energiju električne centrale, a njeni proizvodi su već 1900. godine na svetskoj izložbi u Parizu osvojili nagrade.

Ignjat Bajloni je močvaru naspram njegove pivnice koja je bila prepuna malaričnih komaraca isušio.Kasnije, između dva rata tu će niknuti prvi „kvantaš“, a Beograđani će ga prozvati Bajloni pijaca u znak zahvlanosti ovom Čehu.

Početkom tridesetih godina prošlog veka Danci, koji su stigli brodom preko Crnog mora i Dunava , počeli su da nasipaju novi deo Beograda.Na delu između Brankovog i Starog savskog mosta nikla je plaža.Obzirom da je Sava tada bila bistra, da je sa novobeogradske strane bio samo pesak i ništa više, prirodno je bilo da Beograđani tu nađu spas od letnjih vrućina.

Plaža se zvala Nica po istoimenoj kafani koja se nalazila na mestu današnjeg restorana Ušće.

Kafane su tada kao i sada stalno nicale i gasile se. Ulica kralja Milana je bila sinonim za lud noćni provod.

Kao što sam već jednom spomenuo – sve ove priče su samo dokaz da gro „stvari“ retko menja bit , već samo malo promeni spoljašnji izgled. Nekada volujska kola, dame i gospoda, meze i pivce, vožnja čamcima kroz baru na Zelenom vencu, a sada roleri, obični posetioci i pozeri, kokteli i sladoledi, vožnja pedalina na Adi i Lidu.
Nekada kafana Nica danas splavovi, nekada „fensi“ Kralja Milana ,a sada Karađorđeva, Strahinjića bana….

Verovatno niko nikada neće saznati sve tajne Beograda.I opet će neko za 10, 50, 100 godina moći da ispriča neku novu/staru priču koja će slušaoce odmah još nenapravljenom vremeplov mašinom baciti baš u te godine našeg Beograda.

Nažalost, ovim Blogom ću se oprostiti od Vas, ali samo privremeno.

Nastaviću da tražim, slušam, čitam o starom Beogradu.Naravno, u kafanama ću se družiti sa osobama kojima su njihovi stariji pričali o Beogradu i na taj način tražili da i oni,a sada i ja, nastavimo tradiciju prepričavanja priča o Beogradu.

Ovim pozivam sve Vas koji imate neku neispričanu ili neobjavljenu priču o našem gradu da me kontaktirate putem ovog Bloga, pa da zajedno ispričamo neke novine/starine o gradu.

Beograde, hvala ti na svemu!

Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterShare on LinkedInEmail this to someone

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *